Iris germanica L.

 Višegodišnja biljka 30-100 cm visoka. Rizom debeo, granat. Stabljika snažna, granata, sa mnogo cvetova. Listovi sivozeleni, sabljasti, široki. Priperci jajasti, na leđnoj strani kobiličasti, na vrhu zaokrugljeni ili zatupasti, pri osnovi zeljasti, od polovine prema vrhu opnasti. Cvetovi skoro sedeći, prijatno mirišu. Cev perigona iste dužine ili malo duža od plodnika. Spoljašnji režnjevi široko objajasti, obično tamnoljubičasti ili plavi, na gornjoj strani pri osnovi sa žutim dlakama, pri dnu žućkastobeli sa tamnim nervima. Unutrašnji režnjevi okruglasto objajasti, naglo se sužavaju u nokatac, svetloljubičasti ili svetloplavi. Prašnici beli ili ljubičasti. Režnjevi žiga prema vrhu, se šire, sa razvedenim delovima gornje usne. Čaura krupna, izduženo valjkasta, duga. Semena duguljastovaljkasta. V-VI.
 Stanište. Subspontano na sunčanim brežuljcima, po vinogradima, u proređenim šumama, na šumskim krčevinama, na stenovitim obroncima.
 Opšte rasprostranjenje. Srednja Evropa, Sredozemlje, Balkansko poluostrvo, Mala Azija. Mediteranski florni element.
 Rasprostranjenje u Srbiji. Rasprostranjena.
 Privredni značaj. Široko se gaji kao dekorativna biljka po baštama i parkovima, koristi se i za učvršćivanje osulina. Rizom se upotrebljava za lekovite svrhe i u parfimeriji.