Platanus orientalis L.

 Krupno, dugovečno drvo, visoko do 40m, sa prsnim prečnikom do 4m. Izrasta često u ogromna stabla duboke starosti, od kojih su neka na svetskom glasu, kao platani u Trstenom kod Dubrovnika sa prečnikom od oko 3m, stablo platana u Ohridu, te nekad znameniti platan kod Bujukdera kraj Carigrada.Kora stabla glatka i beličastosiva, samo kod starijih tamna i sitno ispucala.Listovi prstasto deljeni na 5-7 oštrih režnjeva, u osnovi usko ili široko klinasti, zaravnjeni, ređe srcasti. Plodnih glavica je 3-7 na zajedničkoj dršci, retko više; bočne glavice sedeće ili na posebnim drščicama. Zreleplodne glavice ostaju na stablu tokom cele godine, raspadaju se tek u proleće naredne godine. U plodnoj glavici ima 330-870 plodova. Plodovi orašice, konično zaobljene, na vrhu zadebljale.
 Stanište. Dobro uspeva pored vodenih tokova, na vlažnijim, aluvijalnim staništima. Prija mu alkalno zemljište.Traži blažu klimu. Strada od niskih temperatura, naročito u mladosti. Dobro podnosi gradske gasove i prašinu.
 Opšte rasprostranjenje. Južni deo Balkanskog poluostrva, zapadna Azija. Autohton je samo u Makedoniji kod nas u slivu Vardara i njegovih pritoka južno od Skopske doline. U Srbiji je vrlo retko kultivisana vrsta, obično po parkovima gde se meša sa nadaleko rasprostranjenijim javorolisnim platanom ili sa nekim od njegovih generativnih potomaka.
 Privredni značaj. Drvo istočnog platana i pored brzog rasta, dosta je tvrdo, dobro za ogrev. Manje je otporna na hladnoći od javorolisnog platana. Koristi se, ali nedovoljno, u ozeljenjavanju naselja.