Robinia pseudoacacia L.

  Drvo visoko do 25(30)m, stablo debelo u prečniku do preko 50cm, grane retke, krošnja svetla, na otvorenom prostoru okruglasta; kora duboko i nepravilno uzduž ispucala. Listovi neparno perasto složeni, lisna drška dlakava; Liska na licu svetlozelena do tamnozelena, skoro gola, na naličju bledo zelena do sivozelena. Cvasti grozdaste, često dugačke preko 20cm, sastavljene od 15-20 cvetova, rastresite. Cvet krupan, mirisan, bele ili bledoružičaste boje.Plod preko 10cm dugačak i skoro 2cm širok, sa kratkom drškom, spljošten, go, spolja smeđe boje, iznutra srebrnastosjajan, sa 4-10 semenki. Seme bubrežasto, obično mrke boje, sa tvrdom semenjačom.
 Opšte rasprostranjenje. Bagrem je domaća vrsta u istočnim delovima Severne Amerike, odakle se brzo proširio, tako da njegov prvobitni areal nije tačno poznat. U Evropu je prenet početkom 17 veka, i to u Francusku, odakle je široko rasprostranjen po svim evropskim zemljama. Kod nas je bagrem jako rasprostranjeno drvo, posle bukve i hrasta predstavlja najrasprostranjeniju lišćarsku vrstu. Koristi se za pošumnjavanje obešumljenih terena, bujičinih područja, peskova i sl. Najbolje raste na rastresitom, dubokom i plodnom, peskovitom zemljištu, ali i na drugim, manje pogodnim površinama.