Salvia officinalis L.

  Polužbun. Grane leže na zemlji ili se izdižu, jako razgranate, kora sivomrka, ljušti se. Izdanak mat zelene boje, miriše na balzam. Stabljika uspravna ili se izdiže, visoka 20-70cm, snažna, u donjem delu ljubičasta, iz pazuha listova obično polaze kratki sterilni bočni izdanci. Listovi bar delimično zimzeleni, čvrsti; liska izduženo jajasta, do lancetasta, ređe eliptična ili uzano eliptična, pri osnovi katkad plitko srcasto usečena. Po (4) 6-10(20) cvetova složeno u 6-8 pršljenova postavljenih jedan iznad drugog, koji su razmaknuti najmanje za dužinu cveta, svetlo ljubičasti, ređe beli. Plodići skoro loptasti, glatki, tamnomrki. V-VII.
 Stanište. Na sušnim, krečnjačkim, kamenitim površinama. U Srbiji brojna u asocijaciji Artemisio – Salvietum officinalis.
 Opšte rasprostranjenje. U mediteranskom delu južne Evrope, od Španije do severnih Balkanskih zemalja, Mala Azija, severna Sirija. Kultivisana u celoj Evropi i Severnoj Americi. Mediteranska vrsta.
 Privredni značaj. Žalfija se koristi u medicini u obliku čaja i tinkture.