Sambucus ebulus L.

  Višegodišnja zeljasta biljka, cela neprijatnog mirisa, visoka 0,5-2m, sa jakim puzećim korenom. Stabljika ujesen odumire, redovno nedeljna, uspravna, brazdasta, gola ili rasuto dlakava. Lišće jednom ili dva puta neparno perasto deljeno, listića 5-9, oštro testerastih. Cvetovi neprijatnog mirisa, u vršnoj amrelastoj, cimoznoj cvasti, sa 3 glavne osovine, beli ili crvenkasti, sa crvenim prašnicama. Bobičaste koštunice elipsoidalne, sjajno crne, većinom sa 3(-4) koštice; ove su jajaste, nešto troivičave. VI.
 Stanište. Javlja se kao korovska biljka na vrlo različitim, ali uvek sa dosta svetlosti, staništima; po obodu šume, kraj puteva, na zapuštenim njivama, kraj živica i đubrišta. Ponekad u gotovo čistim manjim ili većim sastojinama, razmnožavajući se brzo i lako semenom (ptice) i vegetativno (puzeće korenje).
 Opšte rasprostranjenje. Od južne Švedske, kroz celu srednju i južnu Evropu do sev. Afrike; na istok u zap. Aziji, Persiji. U Srbiji rasprostranjena.
 Privredni značaj. Od davnina važi kao otrovna biljka, ali bez mnogo razloga; kiselo-sladunjavi plodovi deluju kao purgativ i diuretik, a izazivaju i znojenje; sadrže razne kiseline, ulje, tanin i dr. Plodovi služe za bojenje.