Tilia platyphyllos Scop.

  Drvo visoko do 35m, sa prečnikom do preko 3m i starošću od nekoliko stotina godina. Krošnja je široka, okruglasta, dosta gusta; podnosi umereno zasenu. Kora staroga stabla duboko podužno ispuca. Ovogodišnje grančice zelenkastosmeđe do crvenkaste, dlakave ili gotovo gole. LIšće okruglasto do jajasto, (4) 6-10(15)cm dugo; pri osnovi srcasto ili koso odsečeno. Po obodu testerasto. Cvasti sa obično (2-) 3 (-5) žutih, mirišljavih cvetova, viseće sa priperkom. Cvetanje rano, ponekad već počev sa drugom dekadom maja (naročito rano u gradovim). U cvetu nema staminodija. Plod (zreo krajem avgusta – septembra) okruglast, kruškast i jajast, na čvrstom, drvenastom i maljavom perikarpu.
 Stanište. Rana lipa se javlja kao stablimično primešana vrsta na različitim staništima odn. u raznolikim šumskim fitocenozama. Uglavnom se sreće u regionu brdske bukove šume, u fitocenozama koje nisu potpuno sklopljene (vrsta polusenke). Osetljivija je na mrazeve i zimske niske temperature od pozne lipe. Dobrouspeva na svežem, humoznom zemljištu neutralne reakcije i na terenima sa dovoljno vazdušne vlage.
 Opšte rasprostranjenje. Srednja i južna Evropa, na istok do zapadne Ukrajine i Moldavije, na sever mestimično do severne Francuske i jugozap. Švedske i na jugoistok do Turske. Vrlo često gajena po parkovima i drvoredima. U Srbiji rasprostranjena.